Планина Девица код Сокобање, још увек недовољно истражена, привлачи пажњу бројних планинара, туриста и ловца на мистерије због својих украса – тајанствених камених кругова.
Ови тајанствени камени кругови на планини Девици највероватније су остаци древне опсерваторије која је нашим прецима служила за посматрање кретања Сунца и Месеца и прављење календара. Ово је резултат истраживања тима стручњака предвођених психијатром Александром Бајић, која се већ петнаестак година бави проучавањем словенске митологије.
Иако остаци сличних грађевина постоје широм Европе и Азије, нарочито у Британији, о значају овог открића довољно говори то што историјски подаци о било каквим местима за посматрање неба и небеских тела код Јужних Словена, просто, не постоје.
Прве информације о постојању необичних кругова на висоравни планине Девице Бајићева је добила од Драгана Радосављевића, шумара из Сокобање, који јој је описао велике кружне површине земљишта, ограђене зидовима од камена, које су га асоцирале на Стоунхенџ („Није то оно велико камење као тамо, али јесу кругови и јесу велики и јесу камени“). Бајићева и тим стручњака пронашли су остатке пет камених кругова промера од 70 до 120 метара.
– Занимљиво је да када стојите у центру неког од ових кругова, не видите ништа друго осим обода круга и неба, јер су благо издубљени попут тањира. Сви су раније били ограђени каменим зидом, што је био прилично захтеван грађевински подухват. Рецимо, само у камени зид већег од укупно два круга на Боговом гумну, пречника 120 метара, морало је бити уграђено бар 300 кубика камена, пошто је био дебео око метар и висок од 50 до 60 центиметара. При том су сви кругови беспрекорно оријентисани у простору, са разним макро и микро оријентирима – каже Бајићева, која је о истраживања на Девици писала у књизи „Календар предака: Врзино коло на Боговом гумну“, и објашњава:
Посебно је интересантан однос два круга Боговом гумну, пречника 120 и 80 метара. Са највише тачке овог места индикативног назива види се „пола Србије“, при чему је врх Миџор тачно на истоку. Слични оријентири постоје и на друге две локације, а на поједниним локалитетима и микророијентири, у облику прецизно поређаног камења. А пошто се Богово гумно види са Крста и обрнуто, док се са оба ова локалитета види Милованова бучина, посматрачи са те три локације могли су да комуницирају, на пример, паљењем ватре и контролишу један другог.
Претпоставља се, иначе, да је календарско знање постојало у политеистичкој Европи пре бар четири хиљаде година. Да су трагови тог знања остали у народу сведочи то што је пре појаве модерних календара готово сваки неписмени српски сељак у сваком тренутку године знао тачно колико има дана до славе или Божића. Та знања су преношена „с колена на колено“, а с обзиром на то да су била део корпуса светог знања, могли су их поседовати само нарочито обучени појединци, најчешће свештеници, који су већину обреда, па и посматрање неба, упражњавали у тајности, уз доста мистификације.
– Вероватно су приче о томе како се ноћу на напуштеним, „пометеним“ гумнима скупљају нечисте силе ширили управо дравни „звездознанци“ како би на миру могли да посматрају ноћно небо, а с тим у вези су и предања о такозваном врзином колу. Индикативне су и приче о грабанцијашима, вједогоњама, здухаћима, облачарима, градобранитељима и такозваним „аловитим“ људима, који су имали моћ да управљају облацима. Они су у својим срединама били веома поштовани, јер се веровало да штите своје село, али су људи од њих и зазирали због њихових необичних моћи – каже наша саговорница, која се нада да ће њена књига подстаћи даља истраживања кругова на планини Девици.
У најпознатије кружне грађевине за које је доказано да су служиле као древне опсерваторије, између осталих, спадају Аркаим у Русији, Госек у Источној Немачкој, кругови из Сармизегетузе у Румунији, као и словенски кругови на територији данашње Немачке.
srbinside.rs
