Pavle Savić je bio jedan od najvećih srpskih naučnika svih vremena, iako naša javnost o njemu jako malo zna. Bio je naučnik svetskog ranga, jedan od pionirskih istraživača koji su uveli čovečanstvo u atomsku eru svojim pronalascima u oblasti nuklearne fisije. Za epohalno otkriće da se jezgro urana može pocepati Savić i Irena-Žoli Kiri nisu dobili Nobelovu nagradu, zbog toga što je Drugi svetski rat prekinuo njeno dodeljivanje. Ali je tu nagradu odmah po okončanju rata dobio Nemački naučnik Oto Han, iako je upravo on prednjačio u ismevanju i opovrgavanju otkrića Savića i Kiri, da bi ga naposletku i sam prihvatio.
Savić je osnivač nuklearnog instituta u Vinči, jedan od pokretača sovjetskog nuklearnog programa i dugogodišnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Pavle Savić je rođen u 10. januara 1909. u Solunu, koji je tada bio deo Osmanskog carstva. Diplomirao je fizičku hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1932. Nakon diplomiranja, zbog ličnih sukoba sa jednim profesorom, nije ostao na Katedri za fizičku hemiju, već kao odličan student izabran za asistenta na katedri za fiziku na Medicinskom fakultetu, kod profesora Dragoljuba K. Jovanovića, nekadašnjeg saradnika Marije Kiri. Savić je sa profesorom Jovanovićem je objavio svoj prvi naučni rad o kalorimetrijskom merenju apsorpcije gama-zračenja radijuma.
Zahvaljujući profesoru Jovanoviću, Savić je 1935. dobio šestomesečnu stipendiju francuske vlade za naučno usavršavanje na poznatom Institutu za radijum, čiji je osnivač bila Marija Kiri. Planiranih šest meseci pretvorilo se u petogodišnji uspešan istraživački rad, koji je dao svetske rezultate. U Institutu za radijum Marije Kiri, Pavle Savić je prihvatio ponudu Irene-Žoli Kiri, kćerke Marije Kiri, da zajedno rade na istraživanju porekla radioaktivnosti koje nastaju neutronskim ozračivanjem uranovog jezgra. Do tada je svetska nauka smatrala da se neutronskim bombardovanjem mogu dobiti određeni transuranski elementi, kao što su renijum i osmijum, ali je dvojac mladih istraživača uspeo da detektuje nove elemente, mnogo niže mase, kao što je lantan.
Njihovo epohalno otkriće iz septembra 1938. godine da se jezgro urana može pocepati na niže elemente uzbudilo je svetsku javnost, i prve reakcije su bile da je to neozbiljno, da je to šarlatanstvo ili „alhemija“. U kritikama je prednjačio čuveni naučnik Oto Han iz Berlina, koji je čak uputio pismo nobelovcu Frederiku Kiriju, Marijinom suprugu i ocu Irene-Žoli, da autori demantuju „nemoguće i pogrešne“ rezultate. To Pavlu i Ireni nije padalo na pamet, verovali su u svoje rezultate i nastavili da vredno rade dalje.
Posle svih neuspešnih pokušaja opovrgavanja njihovog rada, Han i ekipa su se 1939. uverili u ispravnost i epohalnost otkirića, pa su i sami nastavili u „pariskom trendu“ otkrivši da se u emisiji nalazi i radioaktivnost barijuma. I, od tada je zvanično detektovanje ove nuklearne reakcije dobilo naziv fisija. Očekivalo se da će Pavle Savić i Irena-Žoli Kiri biti predloženi, i da će dobiti Nobelovu nagradu, ali je to prekinuo početak Drugog svetskog rata. Da licemerje bude potpuno, najprestižniju svetsku nagradu u oblasti nauke posle rata je dobio upravo „neverni Toma“ – Oto Han.
Nakon početka Drugog svetskog rata, Francuzi su Savića kao stranca proterali iz zemlje i pored toga što se bio prijavio kao dobrovoljac za front. Vratio se u Beograd na Medicinski fakultet, gde je postao profesor fizičke hemije na Farmaceutskom odseku Fakulteta.
Pavle Savić posle rata odlazi u Moskvu gde se pridružuje timu nobelovca Pjotra Kapice, sa kojim radi na razvijanju nuklearnih tehnologija. Godine 1947. Savić dobija državni zadatak da u našoj zemlji projektuje i podigne instituciju za domaća nuklearna istraživanja. Pavle taj projekat realizuje 1949. osnivanjem Instituta za nuklearne nauke u Vinči.
Slavni naučnik predavao je fizičku hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, i bio dugogodišnji šef Katedre za fizičku hemiju. Od 1971. do 1981. godine je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Bavio se istraživanjima do kraja života.
Izvori: Patriot, Rasen
