Dokumentarni film “Zatvorska molitva” je neverovatna priča o ljudima, veri i pokajanju, koja je proizašla iz niškog zatvora. To je priča o osuđenicima koji su godinama marljivo radili kako bi obnovili zatvorsku crkvu iz 1934. godine, koju je podigao kralj Aleksandar I Karađorđević.
Zatvorska crkva je godinama nakon Drugog svetskog rata, imala najrazličitije funkcije, sem one primarne i osnovne, zbog koje je i sagrađena. Međutim, situacija se od pre nekoliko godina promenila!
Osuđenici: strip-crtači, tatu majstori obnovili su crkvu i oslikali freske na njenim zidovima, uz “svoje molitve i tihu borbu”, kako vole da kažu.
Novi život crkvi dale su ruke više od 400 osuđenika, od kojih mnogi nisu bili pravoslavne veroispovesti.
Srpski patrijarh Irinej osveštao je ovu bogomolju, a lica ovih ljudi i pokajanje koje su u tom trenutku osećali- govore više od bilo kakvih reči
Ovaj kratkometražni dokumentarni film traje 19 minuta, a potpisuju ga: reditelj, scenarista i producent Miljan Gogić; snimatelji Antonije Vulović i Vladimir Žujko; organizator i urednik Anđela Popović. Montažu filma uradio je Branko Maksimović, a postprodukciju slike Ivan Tanasković. Muzikom su film obogatili Svetislav Božić, Mihajlo Radović i Miloš Punišić. Postprodukciju zvuka uradio je Branko Topalović
„Film govori o zatvorenicima koji su oslikali freskama crkvu u najstrožem delu zatvora i to je, ja bih rekao, film o pokajanju, o veri i o ljudima. Meni je bilo interesantno to što su ti ljudi kroz šansu koju su dobili postigli pokajanje i uradili jedan veliki posao“, kaže reditelj Miljan Gogić za Kurir.
Reditelj kaže da je pre nego što je počeo da snima film osećao strah od onoga što ga čeka u sredini kakva je zatvorska, ali je razgovarajući sa zatvorenicima i prateći njihov rad shvatio da je reč o sistemu koji izuzetno dobro funkcioniše.
„Oni su, koliko sam uspeo da se informišem, jedan od retkih zatvora organizovanih tako da zatvorenici zarađuju od onoga što rade u zatvoru. Imaju sistematizovana radna mesta, a rade mnogo toga, od izgradnje do raznih umetničkih stvari“, priča Gogić.
Novi život crkvi su dale ruke više od 400 osuđenika, od kojih mnogi nisu bili pravoslavne veroispovesti.„Vrata na samoj crkvi oslikali su ljudi muslimanske veroispovesti, oni su svi jednaki tamo. Čak kada im je upravnik zatvora u jednom trenutku rekao da ne moraju da učestvuju u tom poslu ukoliko im to smeta, zatvorenici su odgovorili: ’Zašto, mi ne radimo ništa loše‘. To je jedna dobra poruka“, kaže reditelj.
Gogić ističe da je nagrada „Zlatni vitez“ velika čast za autorsku ekipu, ali i velika odgovornost.„Nastavljamo da radimo, pripremamo dokumentarni film ’Čuvari‘ koji se bavi o čuvarima krsta Svetog Jovana Vladimira, prvog srpskog kneza i prvog srpskog sveca. Taj krst se i dan-danas čuva u jednoj porodici u Starom Baru. Premijera bi trebalo da bude 25. septembra u Baru, u Hramu Svetog Jovana Vladimira“, najavljuje Gogić.
