Приликом непријатељских напада на град Солун, свети Димитрије се често појављивао као светли коњаник који на своме коњу стражари и чува зидине Солуна борећи се и терајући непријатеље у бекство. И данас се сматра његовим заштитником.
Иако се у хришћанству верује да је овај светитељ страдао управо у Солуну, званични римски записник је регистровао мученичку смрт ђакона Димитрија, који је погубљен 9. априла 304. године, заједно са пет девојака у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици.
Сремска Митровица одн. тадашњи Сирмиум најстарији је сачуван римски град на простору Србије. Потиче из 1. века п.н.е и био је једна од 4 престонице великог Римског царства. У њему је рођено чак 10 римских царева међу којима су: Трајан Деције, Аурелијан, Проб, Максимијан, Хостилијан, Констанције II и Грацијан…
Током прогона хришћана многе осуде против њих биле су извршаване на Артемидином мосту у Сирмиуму. Свети Димитрије погубљен је на истом месту, после узалудног убеђивања владара Проба да Димитрије принесе жртву Јупитеру, одбаци хришћанску доктрину и, као да ништа није било, мирно оде кући.
Димитрије је хладно одбио Пробову понуду и кренуо према џелату на средини моста, где му је овај, једним потезом српе, одрубио главу.
ЕВО И ДОКАЗА –
Ово је, што је врло важно, јединствен спомен хришћанског мученика Димитрија у свим римским и ранохришћанским списима. На месту страдања св. Димитрија и свих хришћанских мученика, уместо Артемидиног моста, данас се налази највећу пешачки мост на Балкану који спаја Сремску Митровицу са мачванском страном преко Саве.
Сматра се да је некакав велможа Леонтије у славу овог мученика подигао прво цркву у Сирмијуму, па онда потом чувену цркву у Солуну, где је пренео окрвављену Димитријеву кошуљу као реликвију. Каснији грчки црквени списи Димитрија су прогласили римским официром и трибуном, кроз легенду обрадивши његов тобожњи живот у Солуну.
Главни доказ за непостојање солунског Димитрија, и мучениково сврставање у ред сирмијумских светитеља, су два писма цара Јустинијана првог Маврикија, оба упућена Солуњанима –
Цареви су захтевали да им се уступе мошти светог Димитрија ради преноса у Цариград, а Солуњани су им узвратили да они не знају ни за какве друге мученичке мошти у њиховом граду, осим за мошти свете Матроне. А, за култ Димитријев, рекли су да га поштују, али и да је до њих дошао из Паноније.
То нам потврђује и 11. новела цара Јустинијана Првог из 535. године, која наводи да је префектура Илирика пренета из Сирмијума у Солун још у време хунског вође Атиле, те да солунски епископ не дугује свој сјај властитом ауторитету, већ чињеници да је, пре премештаја, живео у Сирмијуму.
У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ПРОНАЂЕНА ЈЕ НАЈСТАРИЈА ЦРКВА ПОСВЕЋЕНА ОВОМ МУЧЕНИКУ –
Пошто црква у Солуну није ни поседовала мошти светог Димитрија, не можемо говорити о Димитрију као о солунском светитељу. Најважнија ствар у свему овоме је археолошко ископавање у Сремској Митровици, осамдесетих година 20. века, које је, као резултат, имало откривање ранохришћанске цркве, датоване у почетак 5. века, која је данас изложена у подруму једне банкарске експозитуре у Сремској Митровици.
Данашња црква св. Димитрија у Сремској Митровици
Осим Сремске Митровице, св. Димитрије патрон је и наше Косовске Митровице. Такође, поред Грка славе га и Руси. У 17. веку проглашен је заштитником Сибира.
Извор: Вести онлине
