Марко и Лука Максимовић двадесетједногодишњи су близанци рођени у Америци, са српским пореклом. Њихова одлука да се из Лос Анђелеса преселе у село Божурња, надомак Тополе да би узгајали боровнице изненађује многе који их упознају.
Наиме, жеља Марковог и Лукиног оца Часлава била је да му синови одрастају као Срби, те су се, када су му синови напунили седам година, вратили у Србију. Данас је ова породица међу успешним предузетницима у Србији гајећи боровнице, а зашто баш ову воћку, објаснили су за “Блиц” Максимовићи:
– Боровница је воћка миленијума. Доказ за то је њена цена. Има најширу примену у фармацеутској, прехрамбеној индустрији, као и у индустрији алкохолних пића. Употребљава се свежа, смрзнута, сушена – објашњавају ови млади предузетници.
После завршене гимназије у Београду кренули су на Пољопривредни факултет – Лука је уписао воћарство и виноградарство, а његов брат Марко агроекономију. На земљишту које није обећавало кренули су да саде боровницу. Две године након првог засада, Максимовићи кажу да се нису покајали. Корисна им је била и литература с Универзитета у Мичигену, најшира у тој области. Саднице увозе из Холандије јер су најбоље…
У Америци немате с ким да поделите ни успех ни неуспех, кажу Максимовићи:
– У Србији се увек пословало и пословаће се, неко добро, неко мало боље. Какав год да је резултат, ваш успон или пад имаћете са ким да поделите, што баш и није случај у Америци. Сходно томе, очева жеља је била да се вратимо, ми смо тада били превише млади да бисмо знали шта хоћемо – причају за „Блиц” браћа Максимовић.
Прву бербу имали су 2016, ове године резултати су били бољи, а догодине очекују још већи принос.
– Наш први засад из јесени 2015. има 3.300 садница на 1,2 хектара сађених у банковима. Други, из 2017 године, сађен је на пролеће, има 2.200 биљака на пола хектара у саксијама. Очекујемо да ће трећи засад наредне године имати 4.500 садница на хектару, такође сађених у саксијама – кажу Максимовићи, и истичу да се труде да број садница повећавају без задуживања.
Максимовићи су свесни да већ сутрадан све може да се промени, али кажу да нешто у овом послу нема цену:
– Поглед на стотине хиљада белих цветова који постепено прелазе у дивне плаве бобице боровнице наше су највеће задовољство.
Ова породица истиче да се треба одважити, иступити корак напред и, уместо шљиве и кукуруза, засадити боровницу.
– Налазимо се у средини, између два огромна тржишта. ЕУ и Русија препознају нашу малину, шљиву, грожђе, јабуке… Потражња за боровницом стално расте, као и њена цена. Боровница је будућа малина – кажу Максимовићи.
